PODRŠKA IZ KANADE

Akciji NE BACAJ RECIKLIRAJ POZOVI 064 310 13 15 stigla podrška iz Kanade. Heidi je posetila Novi Sad radi EXIT-a, zavolela Novi Sad i odlučila da pomogne. Redovno prati dešavanja u našem gradu. Saznavši za našu akciju, odlučila je da pruži konkretnu podršku. Napisala je svoj komentar o našoj akciji i uplatila novac u znak podrške.
"Ovakvi projekti su veoma važni širom planete...i tiče se svih nas! UG "Komšija" pokušava da ovaj projekat podigne na viši nivo i rade neverovatan posao do sada!! Potrebna im je podrška!!!"

POMOZI I TI !
Ako ti je stalo da Novi Sad bude čist i zdrav grad možeš uplatiti novčani prilog na tekući račun: 340-00001100492090 / ERSTE BANKA
http://igg.me/at/save-the-planet/x/8861007 
Prosledi link prijatelju, poslovnom partneru u Srbiji, ali i u inostranstvu.

Podsećamo: Ug " KOMŠIJA - PETROVARADIN" punih deset godina brine o deci i prirodi. Vrtićima, osnovnim i srednjim školama poklanja kontejnere za prikupljanje reciklabilnog otpada učeći decu i omladinu da čuvaju svoju okolinu.

Akciju su pomogli NIS, grad Novi Sad i Erste banka. Pridružite se i Vi!!!

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE “UPRAVLJANJE OTPADOM U SRBIJI - IZAZOVI SAKUPLJANJA”

U okviru pratećeg programa 11. Međunarodnog sajma životne sredine – ECOFAIR preduzeće za reciklažu plastike „Greentech“ je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Udruženjem KOMDEL i Beogradskim sajmom organizovao konferenciju „Upravljanje otpadom u Srbiji – izazovi sakupljanja“.Na prošlogodišnjoj konferenciji „Perspektive industrije reciklaže ambalažnog otpada“ organizovanoj u okviru ECOFAIR-a predstavnici industrije reciklaže ambalažnog otpada i operateri  sistema predstavili su potencijale, ali i probleme postojećeg sistema upravljanja otpadom. Kako je nedostatak sirovine za reciklažu ocenjen kao ključni problem daljeg razvoja industrije reciklaže ambalažnog otpada, ovogodišnja konferencija je u fokusu imala sakupljanje ambalažnog otpada. Da je ovo vrlo aktuelna tema u Srbiji pokazalo je prisustvo velikog broja predstavnika komunalnog sektora, sakupljača, industrije, republičke i pokrajinske administracije u sektoru životne sredine pa je Svečana sala Beogradskog sajma bukvalno bila popunjena do poslednjeg mesta.

 

Nastavak teksta

Reciklerske su muke pregoleme

Srbija bi do 2020. godine trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje otpada za više od 90 odsto stanovništva, a do 2025. godine da dostigne ciljeve EU u ponovnom korišćenju otpada.

Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponije samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. Međutim, u praksi umesto da se prerađuje, otpad uglavnom završava na divljim deponijama. Srbija godišnje gubi 50 miliona evra zbog toga što ne reciklira.

"Srbija trenutno reciklira negde između pet i sedam odsto ukupnog otpada, što je veoma malo za kapacitete koje mi posedujemo. Ekološka taksa se uplaćuje, ali ona je sada vlasništvo budžeta Republike Srbije i sa njom nisu zadovoljni ni oni koji plaćaju, ni oni koji primaju", kaže Siniša Mitrović iz Odbora Privredne komore Srbije za životnu sredinu.

Da bi se finansirala zaštita životne sredine, pre nekoliko godina uvedena je ekološka taksa kojom se preko Fonda za zaštitu životne sredine finansirala i reciklažna industrija.

Od kada je pre dve godine Fond ukinut, dug reciklerima je narastao na milijardu i po dinara. Opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden je u pitanje.

"Dobili smo nadoknadu za prva dva meseca 2013. godine, a sve ostalo još čekamo. Iz tih razloga smo prepolovili proizvodnju, a trećinu ljudi otpustili, da bi mogli što duže da opstanemo. Želimo bar da vratimo ono što smo investirali", objašnjava Nikola Egić iz firme "BiS reciklaža" Pančevo.

Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije ističe da država duguje reciklerima, a da oni pak, duguju bankama.

"Od 2011. do danas uloženo je oko šest miliona evra u reciklažne kompanije i sva ta sredstva su povučena iz kredita, dolazi naplata, a mi zbog kašnjenja države prema nama nismo u situaciji da servisiramo svoje dugove", kaže Ana Petrović Vukićević.

Vladina radna grupa donela je zaključak da se formira fond koji će obezbediti finasiranje reciklažne industrije.

"Da li će se on zvati zeleni fond, da li će se zvati namenski fond, u svakom slučaju to će biti sredstva koja će isključivo ići za oblast zaštite životne sredine. Nema dileme, odmah po usvajanju rebalansa budžeta država će isplatiti svoj dug prema reciklažnoj industriji", ističe državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

Prema podacima iz resornog ministarstva naplata ekološke takse je oko 40 odsto, a oni koji je ne plaćaju, kako se najavljuje, mogu da očekuju pojačanu inspekcijsku kontrolu.

Slavica Gligorović

Izvor:RTS

ЈП "ПОСЛОВНИ ПРОСТОР" И КОМШИЈЕ НА ИСТОМ ЗАДАТКУ

У Новом Саду, кад је у питању заштита животне средине, ситуација је незнатно боља од републичког просека. Међутим, ситуација је јако далеко од добре.

Закон о управљању отпадом републике Србије, прогласио је сијалични, електрични и електронски отпад ОПАСНИМ, док су тонер касете проглашене НЕКОМУНАЛНИМ. То значи да је њихово одлагање у контејнере са комуналним отпадом СТОГО ЗАБРАЊЕНО !!!

Пошто су контејнери и дивље депоније препуне овог отпада, значи да пуко доношење закона не значи ништа. Ако не волимо свој град, природу и своје потомке онда су сви закони, сви апели и упозоренја узалудна.

Да подсетимо: НИС и град НОВИ САД су подржали акцију НЕ БАЦАЈ РЕЦИКЛИРАЈ ПОЗОВИ 064 310 13 15. Више школа, обданишта и фирми се прикључило нашој акцији са циљем да сачувамо наш град од загађења.

ЈП "ПОСЛОВНИ ПРОСТОР" се прикључио овој акцији. Надамо се да ће  њихов пример следити и друге фирме као и појединци јер само заједно можемо сачувати наш град.

TV KANAL 9 PODRŽAO AKCIJU

Akcija "NE BACAJ RECIKLIRAJ POZOVI 064 310 13 15" ima izuzetnu popularnost. Velika zasluga za tu činjenicu pripada medijima, kako pisanim tako i elektronskim. Čest gost na našim akcijama je TELEVIZIJA KANAL9. ZAHVALJUJEMO SE.
Pogledajte šta su oni zabeležili na našoj proslavi u oš JOVAN DUČIĆ u Petrovaradinu.

MOŽEMO LI VIŠE OD 5%?

Na teritoriji grada Novog Sada prikupi se i na reciklažu uputi svega 5% sijaličnog otpada. Zakon o upravljanju otpadom ( član 51.) ovaj otpad je proglasio opasnim i zabranio njegovo odlaganje u kontejnere za komunalni otpad. U srbiji postoji postrojenje za reciklažu sijaličnog otpada za razliku od baterijskog otpada. Firma BOŽIĆ I SINOVI iz Pančeva u svom pogonu BiS RECIKLAŽNI CENTAR u Omoljici poseduje najsavremeniju mašinu za reciklažu ovog izuzetno opasnog otpada. 

U Novom Sadu postoji ovlašćeni sakupljač sijaličnog, električnog i elektronskog otpada, To je udruženje građana "KOMŠIJA" koje punih deset godina brine o deci i prirodi. Pune četiri godine postoji akcija "NE BACAJ RECIKLIRAJ / POZOVI 064 310 13 15".

Zašto onda prikupimo samo 5% sijaličnog otpada.

Udruženje KOMŠIJA, uz podršku grada, finansijsku pomoć NIS -a i saradnju sa BIS RECIKLAŽNIM CENTROM  pokušava da poveća ovaj procenat, ali za taj zadatak nam je potrebna vaša pomoć.

RAZMISLITE pre nego što bacite neispravne sijalice. 

DESETI ROĐENDAN

U školi Jovan Dučić u Petrovaradinu, udruženje građana "KOMŠIJA" proslavilo je deset godina brige o deci i prirodi.

Jedna slika kaže hiljadu reči. Neka slike pričaju.